Vidovdanski sabor dijaspore, najveći skup predstavnika srpskog naroda iz celog sveta koji je okupio više od 250 delegata, održan je u Domu Narodne skupštine u Beogradu. Nakon dvodnevnog skupa, usvojeni su zaključci i smernice za budući rad na jačanju veza matice i rasejanja.
U Austriji živi oko 300.000 ljudi srpskog porekla, od kojih njih oko 200.000 samo u Beču, što čini oko 10,5% ukupnog stanovništva glavnog grada alpske republike. Srpska dijaspora iz Austrije, prema zvaničnim podacima NBS, 2022. godine je poslala više od pola milijarde eura u Srbiju, što čini 11% ukupnih doznaka srpske dijaspore iz celog sveta. Vidovdanskom saboru prisustvovali su predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora, Aleksandar Stanković i potredsednik ASSF, Saša Božinović.
Tim povodom, predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora (ASSF), Aleksandar Stanković, ukazuje na potrebe Srpkinja i Srba u Austriji.
Da li je Sabor bio uspešan i u kojoj meri strategija Republike Srbije za saradnju sa dijsporom zadovoljavaju potrebe srpske dijaspore u Austriji?
Sabor je uspeo i odlično je organizavan, kao predsednik ASSF čestitam svima na organizaciji. Posebno je istaknut značaj pomoći i podrške koju mi iz dijaspore pružamo našim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji i koju ćemo i dalje pružati. Trudili smo se da ukažemo u kojim oblastima treba unaprediti postojeću strategiju i tu je prepoznat dodatni potencijal za aktivnosti posebno u oblasti kulture, privrede i nauke. To su ujedno i oblasti u kojima je srpska zajednica u Austriji vrlo aktivna, ali svakako ima još dosta prostora za unapređenje.
Da li i gde vidite dodatni prostor za još bolju saradnju srpske dijaspore u Austriji i matice?
Ukoliko posmatramo celu srpsku dijasporu širom sveta, potreban nam je multidisciplinarni pristup i Ministarstvo za dijasporu kako bismo ostvarili još bolju komunikaciju sa svim relevantnim ministarstvima i sektorima u matici. Sa druge strane, konkretno, srpskoj dijaspori u Austriji je potrebna podrška u dva pravca na koje se može ukazati u okvirima bilaterarnih odnosa između Srbije i Austrije. Prva tema je brojnost srpske zajednice na kojoj treba neprestano ukazivati, iako je zvanična Austrija svesna te činjenice. Druga tema je upotreba i učenje srpskog jezika u Austriji.
Što se upotrebe srpskog jezika tiče, austrijske institucije ne prepoznaju sprski jezik kao samostalni, već je on deo veštačkog BHS jezika (bosanski/hrvtaski/srpski) – kako se zvanično naziva jezik ljudi sa prostora BiH, Hrvatske i Srbije. Srpski jezik treba da bude prihvaćen kao samostalni, jer su svaki od ova tri jezika – posebni jezici i nikako se ne mogu predstaviti kao jedan jezik. Što se učenja srpskog jezika u Austriji tiče, potrebno je ukazati na dobar primer i praksu u školama u Srbiji, u kojima učenici imaju mogućnost da biraju koji će drugi jezik učiti, i da se, s obzirom, na brojnost srpske zajednice u Austriji, omogući da srpski bude i jedan od izbornih jezika u državnom školskom sistemu, a ne da bude jezik koji će se samo učiti u dopunskim školama. U tom kontekstu bi svakako bilo potrebno staviti na raspolaganje dodatni obrazovni struči kadar i literaturu za učenje.
Kako objašnjavate da je srpska zajednica najveća u Beču, ukoliko se uzme činjenica da samo u jednom gradu živi toliko Srpkinja i Srba?
Na to je uticalo više faktora. Pre svega, ne smemo zaboraviti istorijsku vekovnu povezanost Srbije i Austrije, Srbi su vekovima unazad bili prisutni u glavnom gradu Austrije. Drugo, Beč je jedan od evropskih gradova koji nudi odlične uslove za život i rad, što dodatno potvrđuje i činjenica da je poslednjih godina u kontinuitetu nosilac prestižnog priznanja kao najpoželjni grad za život na planeti. I treće, svakako odlične konekcije svim prevoznim sredstvima, tako da ste brzo u Srbiji i nemate osećaj da ste daleko od kuće.
Kojim aktivnostima Srpkinje i Srbi čuvaju svoju tradiciju, kulturu i jezik u Austriji?
Mnogobrojnim aktivnostima koje se, pre svega, realizuju u organizaciji društava i udruženja koja okupljaju veliki broj pripadnika srpske dijaspore, koja su stožer očuvanja srpskog identita i koja čuvaju srpsku kulturu, tradiciju i jezik. Tu su i dopunske škole srpskog jezika, mnogobrojna udruženja koja često ugoste kulturne radnike iz matice, ali i Srpska pravoslavna crkva koja nizom aktivnosti i obeležavanjem najvećih pravoslavnih praznika uz tradicionalne običaje okuplja veliki broj Srpkinja i Srba i aktivno učestvuje u očuvanju srpskog dentiteta.
Da li postoji još prostora za aktivnije učešće srpske zajednice u Austriji i u kojim oblastima?
Srpska zajednica, sa oko 300 000, jeste da je jedna od najbronijih etničkih grupa u Austriji, ali ne i najaktivnija. Iako smo aktivni u mnogim oblastima, postoji još mnogo prostora za još aktivnije učešće u svim segmentima društva. Može se reći da smo dosta aktivni u kulturi i delimično u sportu, ovde imamo i veliku uspešnu privrednu srpsku zajednicu, ali smo gotovo potpuno inaktivni kada se radi o političkom životu, na čemu treba posebno raditi. Mi živimo u ovoj zemlji i svi zakoni i sve odluke koje se donose, ako svedemo na krajnju instancu, utiču i na svakog od nas pojedinačno.
Austrijski savez srpskog folklora osnovan je 2020. godine i okuplja 26 srpskih udruženja, klubova i kulturno- umetničkih društava iz Austrije. Glavna misija Saveza je da razvija, unapređuje, koordinira i povezuje kulturno- umetnička društva, kako međusobno, tako i sa drugim relevantnim ustanovama kulture u matici i Republici Austriji, dok je glavna delatnost očuvanje, podsticanje i izvođenje srpskih tradicionalnih igara.
Foto : ASSF
