U selu Češljeva Bara, Živislav Pavlović nastavlja porodičnu grnčarsku tradiciju dugu gotovo jedan vek. Znanje i ljubav prema ovom zanatu nasledio je od dede, a potom i od oca. Sa glinom je počeo da radi još kao desetogodišnjak i od tada je grnčarstvo postalo deo njegovog života.
Za Živislava ovaj posao nije samo način zarade, već i zadovoljstvo kojem se rado vraća. Na grnčarskom točku, uz vodu i vešte pokrete ruku, običan komad gline pretvara u posude različitih oblika i dimenzija. Svaki predmet zahteva strpljenje, iskustvo i preciznost, a mogućnost da samostalno osmišljava i oblikuje proizvode daje ovom zanatu posebnu čar.
O dugoj porodičnoj tradiciji svedoči i majstorsko pismo njegovog dede, koje je nekada predstavljalo zvaničnu potvrdu zanatskog znanja i bilo neophodno za otvaranje samostalne radnje.
„Ovo majstorsko pismo je meni vrlo važno i preneću ga i na decu, da ga sačuvaju dokle god budu mogli. To je jedna vrsta potvrde da je neko u to vreme bio pravi zanatlija.“
Živislav se nada da će se porodična tradicija nastaviti i kroz njegovog unuka, koji trenutno živi u Italiji, ali pokazuje interesovanje za grnčarstvo.
U vremenu kada industrijska proizvodnja potiskuje ručni rad, radionica u Češljevoj Bari čuva veštinu koja se ne može naučiti preko noći. Porodica Pavlović pokazuje da stari zanati mogu da opstanu sve dok postoje ljudi spremni da čuvaju znanje svojih predaka i prenose ga novim generacijama.
