Makaveji su starojevrejski junaci, borci za slobodu koji su živeli u drugom veku pre Hrista na prostoru današnjeg Izraela. Od tih junaka najpoznatiji je bio Juda Makavej, pa je po njemu nazvana i cela njegova porodica, kao i sve njihove pristalice.
Njihov život je opisan u Bibliji, u Starom Zavetu, u 3 posebne knjige, koje su napisala trojica različitih pisca i koje se zovu Knjige Makavejske.
U to vreme, taj prostor bio je okupiran od strane helenističkih država, dakle starogrčkih država, koje su nastale posle Aleksandra Velikog. Tokom višedecenijske okupacije veoma brzo se širila starogrčka kultura i starogrčki paganski običaji, koji su bili strani onovremenom jevrejskom stanovništvu, koje, iako se u početku opiralo, tokom vremena se postepeno počelo helenizovati, dakle postajali su Grci.
Neki od tih helenističkih careva imali su više tolerancije prema Jevrejima, neki manje. Hrabri Juda Makavej ne želeći da se nasilno pogrči, podigao je ustanak protiv okupatorske vlasti i njemu su se pridružili svi oni koji su želeli da sačuvaju svoj identitet.
Prva Makavejska knjiga na početku opisuje dolazak na vlast jednog zlog starogrčkog cara, koji se zvao Antioh IV Epifan koji započinje prisilnu helenizaciju i paganazaciju Jevreja.
Ovi procesi su mnogo pre dolaska ovog cara na vlast već bili uzela maha. Ali Antioh IV je bio izuzetno nasilan u sprovođenju paganizacije i zaveo je državni teror.
Sami Jevreji su u to vreme bili podeljeno društvo, jer je jedan deo ostao veran i Jednom Bogu i svojim precima, a drugi deo se jelinizirao i prihvatio mnogoboštvo.
Samoporicanje i autošovinizam su osobito došli do izražaja u višim klasama, i pojedini Jevreji su se u potpunosti odricali i svoje vere i svoje nacije i postajali su Grci i mnogobošci, zarad ekonomske i političke koristi. Kako to obično biva, što znamo iz istorije, često su sami konvertiti i njihovi potomci postajali progonitelji naroda kome su do juče pripadali.
U Drugoj Makavejskoj knjizi dat jedan širi uvod u stanje pre početka ustanka, zatim se navode primeri terora koje je zaveo Antioh IV. U šestoj glavi se govori o jednom uglednom starcu od 90 godina, mudracu, Eleazaru, koji je imao izuzetno veliki ugled u narodu.
On je inače jedan od predovilaca Starog Zaveta sa jevrejskog na grčki. Taj njegov prevod, koji se zove Septuaginta, i danas koristimo kao izvorni tekst našeg Starog Zaveta.
U sedmoj glavi se opisuje stradanje jedne majke koja je imala sedmoricu sinova. Oni su isto bili prinuđavani da prekrše post, što su oni odbijali i zato su bili bačeni na strahovite muke.
Treća Makavejska knjiga opisuje period otprilike dvadestak godina pre dolaska ozloglašenog Antioha IV Epifana i opisuje stradanja Jevreja pod njegovim prethodnicima.
Kakva pouku možemo mi danas da izvučemo iz života Makaveja?
Veoma često su savremeni ljudi iznenađeni izvesnim društvenim procesima, i odnosima među narodima i odnosima unutar jednog naroda.
A zapravo, “ničto-že novo pod suncem” ničega novog nema pod suncem.
Dakle, uvek možemo birati ili da budemo svedoci Jednoga Istinitoga Boga ili da ne budemo njegovi svedoci.
A kako da budemo njegovi svedoci ako ne znamo ko je naš Bog i ako ne znamo kako se do sada projavljivao u istoriji.
- Kažemo u molitvi “Oče naš”: da bude na zemlji tvoja volja Bože, ovde u istoriji.
Međutim, ljudi uglavnom žele svoju volju, volju ljudsku, a pošto je tih volja mnogo, onda dolazi do sukoba raznih i mnogih volja, i nije lako u istoriji biti Božiji.
Ali vidimo na primeru Jude Makaveja i njegove braće i prijatelja da je moguće u istoriji biti Božiji čovek.
To nije lako, ali nije ni nemoguće. Kako?
Tako što ćemo činiti ono što je Hristos činio, i tako što ćemo sledovati onome što su nam Apostoli predali.
- Ko oprosti drugome čoveku, taj je Hristov sledbenik.
- Ko dolazi nedeljom na Liturgiju i on je.
- Ko izdvoji vreme tokom dana da čita Sveto Pismo, i on je HS sledbenik.
- Ko izbaci psovanje iz svog rečnika, kulturološki nametnuto od savremnih Antioha Epimana, i on je na dobrom putu.
- Svako od nas ko ne jede meso u sredu i petak je poput Makaveja.
Vidimo koliko je post njima bio bitan, i nisu hteli da se odreknu posta čak ni po cenu da izgube život.
Na Svete mučenike Makaveje, 14. avgusta, počinje Velikogospojinski post koji traje 14 dana. Ustanovljen je u slavu Uspenija Presvete Bogorodice, kada se obeležava dan kada se Bogorodica uspela na nebo.
