Kada biste našeg Petrovčanina, Novicu Stojimirovića, pitali koja je po njegovom mišljenju najlepša umetnost, bez sumnje bi vam odgovorio da je to muzika. Odrastajući kraj oca koji je pravio violine i često svirao za svoju dušu, odlučio je da krene muzičkim putem, jer kako ističe, od kad zna za sebe, u kući je uvek bila neka violina. Danas, kada pravi retrospektivu svoje muzičke karijere, kaže da mu je muzika donela samo lepe trenutke, nastupe, putovanja, priznanja, uostalom kako i sam kaže, muzika je njegov život. Novica Stojimirović je bio prvi laureat na Festivalu „Carevčevi dani“ u Velikom Gradištu 1995. godine.
Sećanja na najranije detinjstvo vezana su za zvuke violine koje je njegov otac pravio i svirao. Uprkos tadašnjoj popularnosti harmonike, opredelio se za violinu, vođen majčinim rečima da samo otmeni ljudi sviraju gudačke instrumente:
„Rođen sam dvanaestog marta 1951. godine u Velikom Selu, u opštini Malo Crniće, od oca Borivoja i majke Vesele kao šesto dete. Sigurno da je veliki uticaj na moje muzičko opredeljenje imao moj otac, koji je pravio violine i često znao da ih zasvira. Išao sam u osnovnu školu Đura Jakšič, a znate i sami da je na svom putovanju do Gornjaka Đura išao kroz moje selo. Otac se bavio poljoprivredom, majka je bila domaćica, negovala je nas šestoro dece, ali je mnogo volela da čita i pesme svih ciklusa znala je napamet, pretkosovski, kosovski, hajdučki. Znala je pesme naših romantičara i sigurno da je zaslužna što sam kraj nje zavoleo književnost. U vreme kada sam ja završio nižu muzičku školu nije bilo puno dece koja su svirala taj gudački instrument, više su se opredeljivali za harmoniku. Kada mi je majka jednom prilikom rekla da samo otmeni ljudi sviraju harmoniku znao sam da sam na dobrom putu“ priča Novica.
Jedan muzički nastup dovodi ga u Kulturno- prosvetni centar i Petrovac na Mlavi
„Kada sam došao iz vojske zaposlio sam se u Kulturno-prosvetnoj zajednici u Malom Crniću i tu sam radio nešto više od četiri godine. Uporedo sa poslom, skoro svako veče nastupao sam sa ansamblom Tihomira Paunovića, u to vreme svirali smo kod Zage u kafani na Ludom polju. Jedne večeri u kafani je bio gost Ivan Milenković, tadašnji predsednik opštine Petrovac na Mlavi, pozvao me za njegov sto i predložio da pređem u Kulturno-prosvetnu zajednicu u Petrovcu. Ja sam sa oduševljenjem prihvatio, jer mi je i devojka bila iz Petrovca i sećam se kao da je juče bilo, petnasetog maja 1978. godine počinjem kao stručni saradnik. Bile su to lepe godine i decenije rada, začetak takmičenja sela, odnosno susreta sela kako su na početku nazivali, Kamenovo i Zabrđe bili su prvi domaćini. Moje kolege i ja imali smo veliki entuzijazam, nismo imali auto, pa sam u svako selo na probu išao autobusom, ali zaista smo imali veliku želju da uzdignemo svako selo i da mu pomognemo da se prikaže u najlepšem svetlu“ seća se Novica.
Nastupao je širom Srbije, regiona i Evrope ali je obišao i jedan deo Azije
„Tako je, bilo je bezbroj nastupa širom Srbije i regiona. Sedam godina bio sam član Kulturno-umetničkog društva Kostolac tako da sam sa njima proputovao skoro celu Evropu. Spomenuo bih jedan značajan festival u Smederevskoj Palanci Prvi glas Jugoslavije koji je oragnizovao Radio Beograd, a na kome su se takmičili i vokalni solisti i instrumentalisti, na kome sam proglašen za najboljeg instrumentalistu. Sa Kulturno-umetničkim društvom Goša nastupao sam i u Rusiji, lepo je bilo videti Crveni trg, spomenik Žukova i razne druge znamenitosti te velike zemlje“.
Uz zvuke svoje violine pratio je najpoznatija imena naše estrade
„Mnogo je bilo poznatih imena: Mile Bogdanović, Goca Stojićević, Staniša Stošić, Raša Pavlović, Mira Vasiljević, Snežana Savić, verujte do sutra bih mogao da nabrajam njihova imena. Da vam kažem, ja nikada nisam zavisio finansijski od muzike, imao sam svoj posao i platu, a novac od nastupa bio je dodatni prihod, lepo se zarađivalo moram da priznam“.
Pre šesnaest godina osnovao je Narodni orkestar „Serbia“, koji neguje narodnu muziku i okuplja mlade talente. Njegovi učenici danas nastavljaju tradiciju, dok Novica sa ponosom prenosi znanje novim generacijama:
„Narodni orkestar „Serbia“ osnovao sam pre šesnaest godina sa mojih pet učenika violinista. Prvu harmoniku u orkestru svirao je Đorđe Jakovljević, moj komšija, kasnije dolazi Mikica Lukić koji je bio i direktor Kulturno-prosvetnog centra. U orkestru imamo i kontrabasistu i zaista smo orkestar koji neguje narodnu muziku. Istakao bih jedno priznanje koje smo dobili u Gadžinom Hanu za najbolji orkestar, uostalom bilo je puno priznanja“.
Interesovanje za gudački instrument kao što je violina pokazuju i dečaci i devojčice
„Ima interesovanja kod dece, bilo je i dečaka i devojčica, mnogo njih je otišlo za inostranstvo pa kad dođu u Srbiju na odmor vidimo se i obavezno zasviramo. Moja deca nisu krenula putem muzike ali iskreno očekuje to od unuka. Za dete je najbolje da u trećem osnovne krene u muzičku školu, ona traje šest godina tako da se istovremeno završava sa osnovnom školom. Medicina ukazuje da talenat kod dece nije direktno od roditelja nego od baka, deka, prabaka, pradeka. Ako roditelji primete talenat, treba decu da podržavaju, ali upamtite ljubav je najvažnija“.
Kao najlepša umetnost navodi da je muzika njegov život
„U slikarstvu imate sliku, u književnosti imate tekst, ali tvrdim da muzika kao umetnost u čoveku može da izazove najlepšu i najdublju emociju. Često sam umeo da se sukobim u razgovoru sa mojim prijateljem, sada već pokojnim Milisavom Milenkovićem, on je govorio da je poezija jača i značajnija a ja sam branio muziku. Jednom prilikom sam mu kao primer naveo Radičevićevu pesmu „ Gde si dušo gde si rano“ i pitao ga da li se ona više recitovala ili pevala. Tad se završila naša diskusija i čini mi se da ja pobedio. Muzika mi je donela samo lepe stvari, nastupe, putovanja, priznanja, nema dana da ne uzmem violinu u ruke, ma muzika je moj život“ zaklJučuje Novica.
Sadržaj je nastao u okviru projekta “Veliki ljudi u malom mestu” i sufinansiran je od strane Opštine Petrovac na Mlavi na konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2024. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
