Rečenicu “Nikad se nemoj umoriti u davanju svome zavičaju” kao da je za lajtmotiv odabrao Aca Gera Životić. Rođen u Kamenovu 1959 godine o svome selu priča i piše nešto više od pola veka. Bio je trgovac, istoričar, hroničar, lovac, političar, pčelar, odbojkaš. Penzionerske dane koristi da pročita mnogobrojne rukopise i izda još neku knjigu o tom divnom selu na Mlavi.
Aca potiče iz skromne porodice s nesvakidašnjom pričom o ljubavi njegovih roditelja. Njegovo detinjstvo obeležila je borba s gubitkom oca i dede, što je porodicu ostavilo u teškoj situaciji. Ipak, uz podršku učitelja Dragiše Jovanovića i svoje strasti prema odbojci, Aca je izrastao u vrednog mladića.
“Moji roditelji upoznali su se u sanatorijumu kraj Niša, oboje su bolovali od tubrkuloze. Doktori su uočili da među njima postoje simpatije, ali su im zabranili da imaju potomstvo. Pobedili su i tadašnju medicinu i dobijaju dvoje zdrave dece, moju sestru i mene. Rođen sam četvrtog aprila 1959 godine, ovde gde sada pričamo na ovom Veljkovanskom brdu bila je naša kuća. Otac mi je bio kelner, ali umire mlad, nekoliko godina kasnije umire i deda, njegov otac, pa u kući ostaju dve žene i dva deteta. Nije bilo lako detinjstvo, išao sam u školu, trudio se da budem dobar đak, mnogo toga sam naučio od mog divnog učitelja Dragiše Jovanovića. Stasavao sam, čini mi se u dobrog momka, igrala se odbojka u selu, bili smo aktivni u Domu kulture, vodbojka je bila moj spas. Srednju trgovačku školu završio sam u Požarevcu , a na praksu sam išao u Petrovac, u trgovinu Resava preko puta nekadašnje Ljubomirovićeve kafane. U prodavnici obuće Fruška gora u Požarevcu radio sam četiri godine a onda prelazim u Petrovac u čuvenu Ledu u kojoj ostajem do 2000 godine” priča Aca.
Ljubav prema pisanoj reči razvila se još u osnovnoj školi. Aca je bio dopisnik za mnoge renomirane listove:
“Ljubav prema lepoj pisanoj reči datira još od osmog razreda. Pisao sam za Ilustrovanu politiku, emisiju Dragovanje Radio Beograda, Mlavske novine, pisao sam za čuveni Zov iako tada nisam bio lovac. Lepo se zarađivalo od pisanja, tako da sam u to vreme bukvalno imao dve plate. Moram da spomenem da sam radio i u Tetovu, Sarajevu Osijeku, bila su to lepa vremena u lepoj Jugoslaviji. Bavio sam se i profesionalno fotografijom, slikao veselja, moglo se lepo zaraditi, pa sam koristio svaku paru da gradim kuću, sređujem salaš i eto, napravio sam i jednu vikendicu na Dunavu” seća se Gera.
Kao predsednik opštine Petrovac na Mlavi od 2001. do 2004. godine, Aca se suočavao s izazovima političke scene i kriznim situacijama poput poplava:
“Da, bio sam predsednik opštine u periodu 2001 – 2004 godine. U to vreme nije bila laka politička scena ali trudio sam se da balansiram. Dosta investicija je bilo, asfaltiranih ulica, seoskih puteva. Istovremeno sam bio i rukovodilac kriznog štaba za elementarne nepogode. Znate i sami da smo imali nekoliko ozbiljnih poplava, trebalo je znati kako reagovati u datom trenutku. Na dosta tribina širom Srbije sam učestvovao i prenosio svoja iskustva. Već sedam godina sam na čelu Boračke organizacije, takozvanog SUBNOR-a I tu treba balansirati I osluškivati borce”.
Aca je aktivan član književnog kluba „Orfej sa Mlave“, koji postoji više od pola veka. Autor je knjiga o Kamenovu, lovstvu mlavskog kraja i seoskim običajima:
“To je jedna lepa priča koja traje više od pola veka, to je biser jedne ogrlice. Dušan Stanojević, osnivač, zaista je imao viziju da potraje ovo naše pisanije. Tu je bio Vlada Grujić, autor čuvenog Šabanovog hita Dajte mi utjehu, Jasna Cica Ivković, Petar Karadžić, Dragan Mlavski i mnogi drugi. Kamenovo sam uvek nosio srcu, o njemu sam napisao knjige.Izdao sam knjigu povodom osvojenog prvog mesta Kamenova na takmičenju sela Srbije.Knjigu sam napisao i o lovstvu mlavskoga kraja. Sem strica, niko se u familiji nije bavio lovstvom, ja sam krenuo tim putem a evo danas i moj mlađi sin, koji je i zaposlen u lovačkom udruženju Trest. U ovoj mojoj biblioteci u kojoj sedimo ima oko 3000 knjiga, ma sigurno i više, skupljam ih od osnovne škole. Mnoge sam dobio od mojih prijatelja, jer ko me dobro poznaje zna da knjiga može da me itekako obraduje, mnogo sam saznao iz njih i na neki način istorija jeste učiteljica života” zaključuje Gera.
Sadržaj je nastao u okviru projekta “Veliki ljudi u malom mestu” i sufinansiran je od strane Opštine Petrovac na Mlavi na konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2024. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
