“Zaista, velika je tajna pobožnosti:
Bog se javi u telu, opravda se u Duhu,
pokaza se anđelima, propovedi se
neznabošcima, verova se u svetu, vaznese se u slavi” 1Tim 3. 16″
Ove reči apostola Pavla najpotpunije oslikavaju svu lepotu božićne radosti u kojoj se mi pravoslavni hrišćani, istinski učesnici velike tajne Božjeg silaska sa Neba na zemlju i čovekovog uznošenja sa zemlje na Nebo i sedenja sa desne strane Oca nalazimo.
Verni narod okupljen oko svoga duhovnog oca, sa velikom radošću u srcima svojim dočekao je praznik Rođenja Hristovog. Na Badnji dan služena je sveta Liturgija Sv. Vasilija Velikog, dok je u popodnevnim časovima služeno Veliko povečerije.
Anđelska pesma u čast Rođenja Hristovog jeste istinska pesma koja nam jezgrovito iskazuje suštinu Hristove poruke, sadržaj Njegovog Jevanđelja i misiju svete Crkve. Slavljenje Boga, mir i dobra volja među ljudima predstavljaju najsvetiji triptih božićne poruke. Slaveći Boga, čovek ujedno uzdiže i proslavlja sebe. Propovedajući mir Božji, – mir Hristov, mir bez straha i nasilja, – čovek doprinosi izgradnji Carstva Božjeg na zemlji. Jedino dobrom voljom, u nesebičnom davanju sebe Bogu i bližnjima, može se postići istinsko zajedništva, izneo je između ostalog nadležni paroh u svome obraćanju vernom narodu.
Veliku radost najmlađim parohijanima učinilo je tradicionalno pijukanje koje je svakako poseban događaj u životu jednoga deteta.
Nakon toga usledilo je osvećenje i nalaganje badnjaka.
Na sam dan Božića služena je sveta Liturgija kojom je načalstvovao o. Andrej u molitvenom prisustvu velikog broja vernika. Lepoti bogosluženja doprinela je pevnica pri hramu Sv. apostola Marka, uz učešće teologa g. Pavla Stanića i Radisava Pantića. U toku Liturgije pročitana je poslanica Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, a na kraju sužbe osvećena je i podeljena je česnica koju je ove godine pripremila g. Gorana Miljković iz Matighofena. Porodica Jokić iz Pišelsdorfa i g. Dragan Jovanović iz Braunaua na Inu ove godine darivali su dukat za česnicu, a srećni pronalazači su bili g. Branko Zlojtro iz Braunua na Inu i g. Draško Reljić iz Matighofena.
