Na mestu zvanom Karaula, između Ranovca i Knežice, poznatom i kao Ranovačke Bele vode, 5. avgusta je služen pomen i održan skup sećanja na žrtve velikog zločina koji su, prema sačuvanim svedočanstvima, počinile jedinice bugarske okupacione vojske 1917. godine.
Na ovom mestu streljano je više od 60 nevinih ljudi iz Petrovca na Mlavi i okoline. Oni su prethodno bili zatvoreni, mučeni i dovedeni na ovu lokaciju pod izgovorom da će biti sprovedeni u Bugarsku. Bugari su ih tu, pod okriljem noći, streljali i zakopali u zajedničku grobnicu, bez ikakvog obeležja. Narednih godina, mesto zločina bilo je obeleženo ćutanjem i zaboravom.
Pre par godina ovde je postavljena spomen- tabla, sa imenima 58 žrtava. Na tabli je ispisan stih:
„Dajte mi prvi cvet sa mojih njiva,
da poljupcima i suzom orošen
ostane večit i snaga mu živa
vaskrsne dahom vek jedan pokošen“ — M. Bojin, Svetinje
Prema zapisima, zločin je dokumentovao i Arčibald Rajs. Spisak ubijenih nije konačan, ali postoje pisani tragovi o mnogima od njih.
