Međunarodni Komitet za zajedničko delovanje u oblasti reanimacije (International Liaison Comitee on Resuscitation – ILCOR) pokrenuo je 2018. godine prvu globalnu inicijativu kojom se skreće pažnja na problem naglog srčanog zastoja. Od tada se svakog 16. oktobra obeležava Svetski dan oživljavanja sa ciljem da se podigne svest o značaju edukacije građana i poznavanja mera za spasavanje života.
Nagli srčani zastoj je stanje neposredne životne ugroženosti. Spasavanje života podrazumeva primenu mera oživljavanja (KPR) i automatskog defibrilatora (AED) i mora biti započeto u prvim minutima od gubitka svesti osobe koja je doživela zastoj.
Čak 7 od 10 naglih srčanih zastoja dogodi se van bolnice, to jest u svakodnevnim životnim okolnostima. Ključ preživljavanja je u reakciji onih koji se zateknu na licu mesta. Nažalost, manje od 20 procenata ljudi koji se zateknu svedoci naglog srčanog zastoja pokuša primenu prve pomoći. Štaviše, stope reanimacije izazvane od strane očevidaca naglog srčanog zastoja značajno se razlikuju u celom svetu, a stopa preživljavanja je od 5 do 10 procenata. Ako bi se ovakva statistika izmenila, procenjuje se hiljadama života bi godišnje bili mogli spaseni svake godine nakon iznenadnih vanbolničkih srčanih zastoja.
Važne poruke
1. Svaki minut koji prođe bez započetih mera oživljavanja pre dolaska hitnih službi znači 10% manje šanse za preživljavanje.
2. Učiniti obuku u merama oživljavanja i primene automatskog defibrilatora dostupnim što širem krugu građana.
3. Najefikasnija je praktična obuka na lutkama – trenerima za mere oživljavanja i primenu automatskog spoljašnjeg defibrilatora koji je namenjen za upotrebu upravo od strane običnih građana (medicinskih laika).
4. Obnavljanje naučene veštine tokom života.
5. Korisno je informisanje, učenje i obnavljanje znanja putem različitih formi učenja na daljinu (iako ne može biti zamena za praktičnu obuku).
6. Ovako koncipirana sistemska edukacija povećava sigurnost i samopouzdanje ljudima da reaguju u zadesnoj situaciji srčanog zastoja, bez straha da će učiniti nešto pogrešno.
Oživljavanje prilikom naglog srčanog zastoja treba da bude dostupno svima. Momentano reagovanje i adekvatna prva pomoć spasavaju živote.
Značaj rane defibrilacije
Izvođenjem osnovnih mera oživljavanja „kupujemo“ dragoceno vreme do dolaska medicinske službe. Čekanje na hitnu pomoć i ne reagovanje može dovesti do smrtnog ishoda u ranom periodu od nastanka zastoja srca.
U 75–80% slučajeva nagla srčana smrt započinje sa poremećajem srčanog ritma koji se naziva ventrikularna fibrilacija. U tom slučaju postoji samo jedno efikasno rešenje za prekid fibrilacije i vraćanje u normalan ritam, a to je defibrilacija. To je zapravo primena električnog šoka upotrebom defibrilatora.
AED – Automatski eksterni defibrilator je mali, prenosivi uređaj, jednostavan za primenu, sa zadatkom isporuke električne struje osobama koji imaju srčani zastoj usled poremećaja ritma (ventrikularna fibrilacija ili ventrikularna tahikardija).
Ukoliko se defibrilator primeni u prvih 3–5 minuta postoji vrlo visoka verovatnoća da osoba koja je doživela oživljavanje preživi i uspešno se oporavi. Uspešna defibrilacija je moguća i kasnije, ali sa svakim sledećim minutom koji protekne od nastanka kolapsa, gubi se 7–10% verovatnoće za preživljavanje i uspešan oporavak.
Tim povodom, Crveni krst Srbije je pokrenuo kampanju „Život u tvojim rukama“ koja ima za cilj širenje svesti građana o važnosti poznavanja osnovnih mera oživljavanja i upotrebe automatskog spoljašnjeg defibrilatora (AED) kod naglog zastoja srca.
