Na području katastarske opštine Rašanac, u opštini Petrovac na Mlavi, nedaleko od granice sa opštinom Malo Crniće i katastarskom opštinom Crljenac, nalazi se jedno od retkih mesta koje i danas čuva duh starih vremena – kuća porodice Janković, smeštena „preko potoka“, u delu koji meštani nazivaju potesom „Izvoru Lu Škodrenj“. Ova lokacija, bogata izvorima pijaće vode i okružena blagim padinama, vekovima je bila utočište života, rada i porodičnih okupljanja.
„Ova kuća je, po mom saznanju, sagrađena u prvoj polovini 19. veka. Podigao ju je moj navrdeda Janko Lu Škodrenj , po kome naša porodica nosi prezime“, priča Zoran Janković, potomak stare loze čiji su koreni duboko utemeljeni u tlu ovog kraja.
Kuća sa dušom i ognjištem
Kuća Jankovića, stara više od dva veka, predstavlja primer tradicionalnog narodnog graditeljstva Homolja i Braničevskog kraja. Podignuta na kamenim temeljima, sa drvenom građom i zidovima punjenim mešavinom blata, slame i pleve, svedok je vremena kada su prirodni materijali i umeće ruku bili jedina osnova gradnje.
Kuća ima samo jedna vrata i jedan prozor okrenut prema jugu – što nije slučajno, već promišljen izbor starih graditelja, koji su vodili računa o toplini i svetlosti. Unutrašnjost čine dve prostorije: soba sa ognjištem, gde se nekada grejalo, kuvalo i pričalo, i druga prostorija, u kojoj se spavalo i pripremala hrana na starom šporetu od nepečene cigle.
„Tu su se okupljali naši stari, uz vatru, pričali priče, preli, grejali se i pevali. Mi smo se trudili koliko god je moguće da sačuvamo ognjište, staru peć, nameštaj i predmete iz tog vremena, iako zub vremena čini svoje“, objašnjava Zoran.
Njegova majka i danas povremeno ispeče hleb u staroj peći, mada, kako kaže, svakodnevni tempo života više ne dopušta da se dan posveti mirisu domaće pogače, onako kako se nekada radilo. „Treba osetiti i doživeti taj miris, pa tek onda shvatiti razliku između električne rerne i prave peći“, dodaje sa osmehom.
Kuća koja je preživela vekove
Kuća je, kako kaže, opstala uprkos svemu – ratovima, vremenu i promenama. Na prozorima su i dalje gvozdene rešetke, tada postavljene iz bezbednosnih razloga, dok su vrata nekada iznutra zatvarana drvenom polugom. U okolini se nalaze i ostaci sličnih objekata, podsećajući da su stari majstori pažljivo birali mesto gradnje.
„Naši preci su bili vrhunski poznavaoci terena. Kuća je sagrađena na južnoj padini, osunčanoj od izlaska do zalaska sunca, pored izvora pijaće vode. Tu su nekada žene prale veš glinom i pepelom, sušile ga na suncu, a muškarci obrađivali bašte na kaskadama koje se i danas naziru“, objašnjava Janković.
Ispod padine, prema istoku, nekada su se prostirale porodične bašte koje su se zalivale vodom iz potoka. Deca su dolazila da pomažu, zalivajući redom, po ustaljenom rasporedu, dok su se odrasli bavili teškim poslovima. „Čitavo ovo okruženje bilo je prepuno bašti i života. Kaskade na padini, koje su i danas vidljive, svedoče da su na ovom prostoru verovatno boravili i Rimljani“, kaže on.
Zoran se seća da je kao dete često u potoku pronalazio ostatke starih predmeta – rimske novčiće, strele, vrhove koplja, pa čak i narukvice.
„Nažalost, mnoge od tih stvari nisu sačuvane. Verujem da je deo završio u muzejima, ali moguće je i da su nestale drugim putevima. Ipak, to su bili pravi dokazi da su Rimljani boravili ovde, u blizini Viminacijuma koji je udaljen svega dvadesetak kilometara.“
Priče sa praga – svedočanstvo jedne loze
S ovog kućnog praga, kako kaže Zoran, mnogi su kretali u ratove – pradede u balkanske, dedovi u Prvi i Drugi svetski rat.
„Moj čukundeda Cvetko Janković – Florja Lu Škodrenj, je bio učesnik oba balkanska i Prvog svetskog rata. Bio je zarobljen i odveden u Nemačku, ali je s dvojicom saboraca uspeo da pobegne. Tri meseca su putovali pešice, danju se skrivali, noću išli prateći tok Dunava, sve dok nisu stigli kući – živi i zdravi.“
Tradicija i sećanje na pretke i danas su živa u ovoj porodici. Zoranov deda po ocu nije imao tu sreću da se vrati iz Drugog svetskog rata. Poginuo je 1945. godine u Bosni, pa je Zoranov otac odrastao bez oca, a baka je ostala udovica sa 23 godine i malim detetom.
Danas, iako se život izmešta iz sela, Zoran i njegova porodica redovno dolaze na imanje. Mesto okupljanja, nekada puno svakodnevnog života, sada je prostor tišine i sećanja, ali i planova.
„Trudićemo se da ovu kuću sačuvamo u njenom izvornom obliku. Potrebna su ulaganja, ali veći je problem što više nema majstora koji znaju da rade na ovakav način. Ne želimo da izgubimo autentičnost, jer to nije samo kuća – to je svedok jednog vremena i čitavog života naših predaka“, ističe Janković.
Priroda i tradicija i dalje dišu u ovom delu opštine Petrovac na Mlavi. Stara porodična kuća Jankovića, sa dvedestovekovnim pragom, stoji kao simbol trajanja, sreće i opstanka – baš kao i stari dud posađen pored nje, koji i danas pruža hlad svedočanstvu o ljubavi, upornosti i korenima koji se ne zaboravljaju.
Sadržaj je nastao u okviru projekta „Istorija ispisana na pragu“ i sufinansiran je od strane Opštine Petrovac na Mlavi na konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2025. godinu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
