Javno preduzeće Srbijašume je u utorak, 25. novembra 2025. godine, organizovalo akciju sakupljanja semena na području Šumskog gazdinstva Severni Kučaj u Kučevu, uz učešće predstavnika FAO organizacije i stručnih institucija iz oblasti šumarstva.
Akcija je imala za cilj isticanje značaja prikupljanja kvalitetnog reproduktivnog materijala radi očuvanja biodiverziteta i unapređenja šumskih ekosistema Srbije. Kako je objašnjeno na terenu, šume ne rađaju svake godine podjednako obilno, pa je važno iskoristiti svaki dobar urod, naročito kod vrsta koje su ključne za buduće pošumljavanje.
Goran Murić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo JP Srbijašume, istakao je da je ovogodišnji urod skromniji, ali dovoljan da se obezbede količine semena najtraženijih vrsta.
„Priroda svake godine ponudi drugačije, ali na nama je da iskoristimo ono što dobijemo. Sakupljanje semena je prva faza, a posle toga slede proizvodnja sadnog materijala i samo pošumljavanje“, rekao je Murić.
On je podsetio da je Srbijšume u 2025. godini planiralo oko 370 hektara novih zasada, što je čak 50 odsto više nego prethodne godine, dok se za narednu godinu planira oko 460 hektara.
„Cilj je da u narednim godinama Srbija pređe 45 odsto površina pod šumama“, naveo je Murić.
Govoreći o klimatskim promenama, Murić je istakao da se upravo ovakvim aktivnostima sistem prilagođava novim uslovima. Podsetio je i na veliki nacionalni projekat Forest Invest, koji podrazumeva pošumljavanje 3000 hektara u narednih sedam godina i konverziju šuma lošijeg kvaliteta u visoke šume.
Boris Ivanović iz JP Srbijšume naglasio je značaj pravovremenog obezbeđivanja semena za buduće sadnice.
„Ovo je dobra prilika da se pokaže koliko je važno prikupiti seme autohtonih vrsta drveća, posebno onih koje imaju dobru adaptivnost u uslovima klimatskih promena. Danas sakupljamo žir hrasta cera, vrste koja će u narednim godinama imati sve veći značaj“, rekao je Ivanović.
Govorilo se i o radu Šumskog gazdinstva Kučevo, koje, prema ocenama stručnjaka, redovno ispunjava planirane aktivnosti – od sakupljanja semena, preko proizvodnje sadnica, do sadnje na terenu. Posebno je istaknuto osnivanje generativne semenske plantaže hrasta kitnjaka.
Aleksandra Petrović, rukovodilac odeljenja za planiranje gazdovanja šumama ŠG Severni Kučaj, objasnila je da je reč o posebnom zasadu sa preko 5000 biljaka selektovanih u saradnji sa naučnim institucijama.
„Cilj je da ove biljke uđu u fazu plodonošenja i postanu stabilan izvor kvalitetnog semena za naš budući sadni materijal“, rekla je Petrović i dodala da plantaže redovno obilaze i učenici smera šumarski tehničar iz Srednje škole u Kučevu.
Predrag Jović, nacionalni tehnički koordinator FAO projekta finansiranog iz Globalnog zelenog fonda, podsetio je da FAO i Srbija sarađuju dugi niz godina.
„Danas govorimo o najvećem šumarskom projektu u regionu Evrope i Centralne Azije, vrednom oko 100 miliona dolara. Planovi su ambiciozni – od izgradnje sistema za monitoring stanja šuma, do pošumljavanja 7000 hektara, unapređenju stanja šuma na 51.000 hektara i razvoja tržišta karbon kredita“, naglasio je Jović.
Nakon obilaska terena i razgovora sa stručnjacima, delegacija je obišla i pećinu Ceremošnju, jednu od najposećenijih prirodnih atrakcija na teritoriji opštine Kučevo.
