Smešteno u netaknutoj prirodi podno homoljskih planina, na oko 300 metara nadmorske visine, selo Busur predstavlja oazu ekološki čiste hrane. Upravo ovde, van bilo kakvog uticaja industrijskog zagađenja, razvija se priča o Poljoprivrednom gazdinstvu „Branković“, gde se tradicija gajenja voća prenosi s kolena na koleno, ali dobija i potpuno novu, savremenu dimenziju.
Kako je sve počelo: Od tradicije, čačanke i vinograda do aronije
Kao u onoj narodnoj „Srbija među šljivama“, sve je počelo od tradicionalnih zasada šljive čačanke. Poštujući reči starih i tradiciju kraja u kom se oduvek znalo šta uspeva, na imanju su zasađena i nezaobilazna stabla oraha, lešnika, krušaka, kao i vinograd i ostalo raznovrsno voće koje upotpunjuje ovo bogato imanje.
Pre oko 13 godina, napravljen je iskorak ka kulturi koja u ovom podnevlju daje maksimum svojih lekovitih svojstava – zasađeno je oko 500 sadnica aronije. Sve ove zasade na imanju podigao je Darko Branković.
Doktorske studije i odluka o povratku u rodni Busur
Iako u septembru završava doktorske studije iz oblasti elektrotehnike (smer energetika), Darko svoju budućnost i viziju vidi daleko od gradskog asfalta. Sa svojom porodicom planira povratak u rodni Busur, pokazujući da se vrhunsko obrazovanje i naučni rad mogu savršeno spojiti sa životom na selu i radom u prirodi.
Zdravlje na prvom mestu: Voće koje se ne prska
Osnovna filozofija domaćinstva Branković je jednostavna – ono što se daje sopstvenom detetu, to se nudi i svim kupcima. Zdravlje je na prvom mestu, pa se voće uzgaja bez ikakvog prskanja i hemikalija, a prerada se vrši potpuno prirodno, bez konzervansa i veštačkih aditiva.
Ova godina bila je izuzetno rodna, pa su bogati plodovi osigurali vrhunsku sirovinu za domaće prerađevine.
Ljubav prema rodnom kraju, znanje, rad i težnja ka zdravoj hrani dokazuju da se u srpskim selima poput Busura stvaraju najlepše i najzdravije priče.
