U vremenu kada mnogi stari zanati polako nestaju, u Oreovici opstaje livarska radionica Radeta Vujića, majstora koji se ovom veštinom bavi od početka osamdesetih godina. Livarstvo je danas redak zanat u Srbiji, a njegova posebnost ogleda se i u proizvodima koji, zahvaljujući kvalitetu izrade i materijala, mogu da traju decenijama, pa i vekovima.
Rade Vujić prvi susret sa livarstvom imao je još kao tinejdžer, kada je u jednoj bravarskoj radionici video tečni metal. Taj prizor probudio je njegovo interesovanje i opredelio ga da se posveti ovom zanatu. Znanje je sticao u Beogradu, najpre u Livnici Beograd, a potom kroz školovanje i praksu kod iskusnih majstora. Posebno iskustvo stekao je u staroj beogradskoj livnici, gde su se izrađivala zvona, biste, skulpture i predmeti od različitih legura.
Početkom osamdesetih godina započeo je samostalan rad u Oreovici. Put nije bio jednostavan, bilo je uspona i padova, ali je ljubav prema zanatu na kraju prevagnula. U radionici je nastavio da usavršava znanje i izrađuje predmete od metala, oslanjajući se na iskustvo i veštinu stečenu tokom godina.
Livarstvo zahteva strpljenje, preciznost, posvećenost i dobro poznavanje materijala. Iako knjige pružaju osnovna znanja, pravi majstor postaje se tek kroz praktičan rad. Vujić posebno ističe značaj detalja koji se ne mogu naučiti samo iz teorije.
„Knjiga vas uvede u posao, ali niste u stanju da ga završite samo po knjizi. Postoje sitni detalji koji mnogo znače u livarstvu i koji moraju da se znaju“, objašnjava Rade Vujić.
Porodična tradicija nastavlja se kroz sina Mišu, koji je od oca naučio zanat, a dok jednogodišnji Petar, najmlađi član porodice, radoznalo trčkara između alata i kalupa, deda se nada da će i on jednog dana nastaviti njihovim stopama.
Među predmetima koji nastaju u radionici nalaze se i oni praktične namene, a posebnu pažnju privlači zanimljiva sprava za izuvanje obuće.
Ovako se u ovoj oreovačkoj radionici čuvaju alati i stari načini rada, ali i znanje koje se prenosi sa generacije na generaciju. U rukama majstora metal dobija novi oblik, a predmeti nastali tim postupkom ostaju kao svedočanstvo veštine koja može da nadživi i svog tvorca.
