Kuvanje žmara upisano u nematerijalno kulturno nasleđe Srbije

Na inicijativu opštine Petrovac na Mlavi i Zavičajnog muzeja Petrovac na Mlavi, a odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Republike Srbije, element Kuvanje žmara je upisan u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije koji se vodi u Centru za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu.

Prva na listi Nacionalnog registra nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije nalazi se slava, krsno ime, krsna slava. Na listi se, sada pored žmara nalaze i belmuž, pazarske mantije, rakija šljivovica, Đurđevdan, Sabor trubača u Guči, kolo.

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije pri Etnografskom muzeju u Beogradu ima polaznu osnovu delovanja Uneskova Konvencija o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa, koju je Narodna skupština Republike Srbije ratifikovala 2010. godine.

Centar je zadužen za prikupljanje, dokumentovanje, istraživanje i prezentaciju elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa sa teritorije Republike Srbije. U cilju efikasnijeg rada na očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa Centar organizuje i edukacije o značaju očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa, promocije elemenata upisanih u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Predlog za upis elemenata u Nacionalni registar mogu da podnesu lokalna zajednica, institucija, odgovarajuća nevladina organizacija ili pojedinac koji je u mogućnosti da predlog dokumentuje odgovarajućom propratnom dokumentacijom.

U Listi elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije žmare su upisane ovako:

„KUVANJE ŽMARA („ŽUMIJAR“)

Kratak opis:

Žmare – ritualno i svakodnevno jelo od ovčijeg mesa, praziluka i kukuruznog brašna.

Žmare se kuvaju od ovčijeg mesa, praziluka i kukuruznog brašna. Meso cele ovce (oko 70 kg) se iseče na komade i kuva prazilukom, a potom se odvoji odvaja od kostiju. Zatim se izvadi, prohladi i iščija na tanka vlakna, te se nastavlja kuvae dodavanjem kukuruznog brašna. Priprema žmare traje oko 12 sati, a za taj posao je potreban veći broj ljudi , te obično čitava porodica učestvuje u pripremi.

Danas se žmare kuvaju u velikim limenim kazanima, a ranije se kuvalo u bakračima od 50 litara. Žmare su se pripremale za svadbe, ređe za pomane (daće).

Etnografska oblast ili region:

Oblast Mlave, sela Ranovac, Kladurovo, Manastirica, Starčevo

Naziv institucije:

SO Petrovac na Mlavi”