Pozorište je kao živ organizam koji ako se ne menja i ne reaguje na promene, tavori i izumire ne ostavljajući ništa u nasleđe generacijama koje dolaze.
Opštinsko amatersko pozorište u Malom Crniću je osnovano 20. aprila 1985. godine i uspešno radi u okviru Centra za kulturu Malo Crniće. Ideja o osnivanju je potekla od glumca, reditelja i dramaturga Jovana Jove Bulajića koji je spremao tada sa malocrnićkim amaterima predstavu “Razvojni put Bore Šnajdera”. Predlog je izneo tadašnjoj upravnici, amaterskoj glumici Ljiljani Milanović, a ona je to ubrzo i realizovala.
S obzirom na to da jedno živopisno mesto poput Malog Crnića već ima jedinstven Republički festival dramskih amatera sela (FEDRAS), postoje svi uslovi i za registraciju pozorišta. Ubrzo su usledile brojne predstave koje su režirali mnogi poznati reditelji/glumci/profesori/dramaturzi. Pored Jove Bulajića koga smo već pomenuli, tu su Miodrag Maga Milanović, čovek koji je režirao preko dvadeset predstava sa malocrnićkim amaterima, Dragoslav Todorović Šilja, Miladin Ševarlić, Luka Kecman, Vitomir Vita Stefanović, Momčilo Ćira Životić, Milovan Ćetković, Spasoje Ž. Milovanović, Miloš Jagodić, Dejan Cicmilović, Saša Latinović, Branislav Nedić, Fuad Tabučić, Slobodan Ćustić, Nevena Rakočević…
FEDRAS je osnovan 1972. godine sa ciljem da pospeši i afirmiše pozorišnu umetnost u selima Stiga i Pomoravlja. Počeo je nenametljivo sa amaterima opštine da bi ubrzo okupio sva amaterska pozorišta i dramske sekcije pri kulturno-umetničkim društvima mnogih krajeva Srbije. Ideju je lansirao diplomirani dramaturg i pravnik Milisav Milenković, čovek zaslužan i za pokretanje časopisa STIG koji obuhvata književnost, umetnost i kulturu. Milenković je zajedno sa Mićom Nestorovićem, koji je postao direktor FEDRAS-a, osnovao festival i bio doživotni predsednik Saveta festivala. Ova manifestacija amaterskih pozorišta koja je nastala u malom mestu, vrlo brzo izrasta u manifestaciju od značaja za čitavu Srbiju.
Do sada je na FEDRAS-u izvedeno preko 400 pozorišnih predstava u konkurenciji i veliki broj van konkurencije na maternjem i stranim jezicima poput mađarskog, rumunskog, rusinskog, slovačkog, albanskog. Ovaj festival okuplja i pesnike, slikare, muzičare. Ugostio je mnoge eminentne dramske umetnike od Raše Plaovića i Ljubinke Bobić do Mire Stupice, Ružice Sokić, Radeta Šerbedžije, Ljube Tadića i mnogih drugih. Organizatori su Centar za kulturu Malo Crniće, Opština Malo Crniće i Savez amatera Srbije.
Miroslav Milutinović iz Salakovca, ima 43 godine i profesor je engleskog jezika. Svoju ljubav prema pozorištu neguje od 2001. kada je bio u dramskoj sekciji KUD “Abrašević” u Kragujevcu, a od 2009. postaje stalni član OAP “Branislav Nušić” Malo Crniće. Pre četiri godine priključuje se i amaterskom pozorištu “Milivoje Živanović” Požarevac.
Kao i brojne kolege iz amaterskog pozorišnog sveta i Miroslav smatra da je izuzetno važno funkcionisanje pozorišta pri kulturnom centru jer tako se uliva neka vrsta sigurnosti u smislu organizacije, podrške, finansiranja, prevoza i svih drugih tehničkih pitanja i problema koji su rešivi samo ukoliko je ustanova deo zvanične institucije. Prilično je zadovoljan radom i rezultatima oba pozorišta, ali uvek se može bolje i više. Ako se ne vara, kaže, oba pozorišta imaju preko 20 članova. Požarevačko je potpuno opremljeno kadrom, dok crnićkom manjka ljudstvo u organizaciji, a ponajviše radnika tehničke službe koji se uglavnom unajmljuju po ugovoru. Najjača motivacija za angažovanje novih ljudi bio bi prijem u stalni radni odnos. Požarevcu, s obzirom na potpunu tehničku, scenografsku, kostimografsku opremljenost i dovoljnog prostora za rad, nedostaje jedino neki prostor za okupljanje i druženje glumaca, neki glumački klub. U Malom Crniću tako nešto postoji, ali nedostaju neke druge važne prostorije poput fundusa, svlačionice su izuzetno skučene što je naročito uočljivo tokom FEDRAS-a kada je zbog velikog broja gostiju otežano kretanje i upotreba svlačionica. Odnosi među glumcima i sa zaposlenima su krajnje korektni, postoji međusobno uvažavanje što doprinosi uspešnoj saradnji.
“Lokalne vlasti u oba pozorišta, a naročito malocrnićkom, imaju dosta sluha i podržavaju rad amatera. Ceni se trud i zalaganje članova OAP “Branislav Nušić”, omogućen nam je rad u odličnim uslovima, renovirana je sala, klimatizovana, ulaže se u tehniku. Predstavnici opštinske vlasti prisustvuju svim našim igranjima kod kuće, a neretko nas prate i na gostovanjima, isprate sve predstave na FEDRAS-u, svesrdno pomažu i neguju rad pozorišnog amaterizma”, navodi Miroslav.
On dalje kaže kako je uglavnom praksa da se angažuju profesionalni reditelji, a nije isključeno i angažovanje scenografa i profesionalaca iz domena muzike. Smatra da je saradnja sa pozorištima u okrugu solidna. Neguju se prijateljski odnosi što se može zaključiti iz činjenice da pojedini glumci igraju u više različitih pozorišta. Podržavaju se premijere i prate festivali, postoje i tradicionalna novogodišnja glumačka druženja duži niz godina.
Pitali smo Miroslava da li je dramski amaterizam potcenjen.
“Ako se misli na opšti društveni odnos prema amaterima, isti je, mada za nijansu bolji, kao prema kulturi uopšte. Kultura se obično, čast izuzecima, tretira kao nešto sekundarno, kao trošak. Amaterizam, samim tim što je na dobrovoljnoj bazi, nije komercijalan i kao takav, u ovom istorijskom trenutku, nije dostupan široj publici. Kod nas postoji jedan specifičan paradoks – ako je ulaz na predstave besplatan, ili u iznosu od par stotina dinara, sale su poluprazne. Kada je cena hiljadu i više dinara, sala je krcata i traži se karta više, čak iako je na sceni “tezga” beogradskih glumaca, muzičara, plesača…, najčešće upitnog umetničkog kvaliteta”, objašnjava naš sagovornik.
Lokalni mediji podržavaju rad amaterskih pozorišta, redovno prate i obaveštavaju vodeći se svojom uređivačkom politikom i prostorom posvećenom kulturi. Miroslav je mišljenja da je veći nedostatak bolja marketinška promocija, kontakt i angažovanje mladih, kako u vidu osnivanja klubova ljubitelja pozorišta u školama, tako i preko interakcije na društvenim mrežama.
“Festivala nikad dovoljno, naročito novih, avangardnih. Oni su brus na kome se oštre amateri, pružaju uvid u trenutnu pozorišnu ponudu, kvalitet i repertoar. Šteta je za one koji se ugase, naročito ako su u pitanju finansijski, kadrovski ili problemi nastali kao posledica otporu evoluciji i promenama. Pozorište je kao živ organizam koji ako se ne menja i ne reaguje na promene, tavori i izumire ne ostavljajući ništa u nasleđe generacijama koje dolaze. A to je ono što je amaterizmu preko potrebno – stavranje prilika za nove generacije pozorišnih pregalaca”, veruje Miroslav.
Miroslav je svojom ljubavlju prema pozorištu “inficirao” i životnu saputnicu.
Dragana Kostić-Milutinović je po profesiji nastavnik solfeđa i teorije muzike. Ona je šesnaest godina bila zaposlena u Muzičkoj školi “Stevan Mokranjac” u Požarevcu, kada je pored angažovanja u nastavi jedno vreme bila i pomoćnik direktora. Predano radeći na unapređivanju redovne nastave, ali i na realizaciji uglednih i oglednih časova, prezentacija, radionica, predavanja, uspešno vodeći i dramsko-recitatorsku sekciju, Dragani je sasvim opravdano uručeno Priznanje povodom dana radnika u obrazovanju 2021. godine, a ubrzo dolazi i do promene radnog mesta. Ona danas radi u Školskoj upravi Požarevac kao prosvetni savetnik baveći se unapređivanjem kvaliteta obrazovno-vaspitnog rada.
U OAP “Branislav Nušić” u Malom Crniću, najpre je zaigrao Draganin suprug Miroslav, a ona se priključila kao neko ko je komponovao muziku za predstave posvećene najmlađima (“Ljubav pobeđuje”, “Kapetan Džon Piplfoks”, “Hilperik”), donevši priznanja za najbolju muziku na festivalima dečjeg pozorišnog stvaralaštva. Na jednoj probi je nedostajao ženski lik, pa je uskočila da pomogne samo čitajući tekst, ali je tu i ostala. Tada je tumačila lik Simke u predstavi “Putujuće pozorište Šopalović” 2009. godine.
Usledile su brojne uloge u predstavama poput “Carstvo mraka”, “Urnebesna tragedija”, “Pozorište u palanci”, “Zaobići gospođu Mekam”, “Gospođa ministarka”, “Prosjačka opera”, “Dr”, “Iza božjih leđa”, “Buba u uhu”. Bilo kao Anasija, Džoana Mekam, Jula, Lisjen, Dragana je dobitnica brojnih nagrada i prizanja. Na nju, kao glumicu amatera, imala su poseban uticaj dva reditelja, po njenom mišljenju izuzetna pedagoga, Nevena Rakočević i Dejan Cicmilović. Od 2022. godine priključuje se i Amaterskom pozorištu “Milivoje Živanović” Požarevac.
Dragana je takođe mišljenja da je dobro što su pozorišta pri Centru za kulturu jer glumci nisu opterećeni tehničkim i materijalnim brigama, već mogu da se posvete svojoj velikoj ljubavi koja se zove pozorište. Sami rezultati u poslednjih nekoliko godina govore u prilog kvalitetu uslova u kojima se radi. Prostor renoviran, nabavljena tehnika, opredeljena su sredstva iz budžeta za scenografiju, kostime, angažovanje profesionalnih reditelja. Ona tvrdi da opština u potpunosti shvata da je kultura značajna za sveukupni kvalitet života, što je jako bitno.
Govoreći o etosu među glumcima, Dragana je krajnje iskrena i emotivna. „Kolege glumci u mom životu zauzimaju posebno mesto. Mi smo različiti po godinama, obrazovanju, iskustvu, poslovima, ali svi okupljeni oko istog cilja i iste ljubavi. Iz ove ljubavi rodila su se trajna prijateljstva, posebni odnosi. Na kolegu u pozorištu moraš da se osloniš, da mu veruješ, da sa njim imaš „hemiju“, a moj najdraži partner u pozorištu i najveća podrška u životu je moj suprug. Imamo sreće da gajimo istu strast ka sceni. Osim toga, važno je da odnosi u životu, a tako i u pozorištu, budu iskreni. To je u pozorištu jedina oblast u kojoj ne sme da se glumi“– tvrdi Dragana.
Pozorišta u kojima igra angažuju profesionalne reditelje ili reditelje-glumce i reditelje-dramaturge, a osim što oni mogu doprineti kvalitetu predstave iz pozicije „poznavanja zanata“, glumci amateri mogu od njih mnogo toga da nauče. Ona smatra da sva amaterska pozorišta iz okruženja ozbiljno rade na tome da očuvaju amatersku scenu u malim sredinama. Sve je teže naći glumca koji će biti posvećen pozorištu i da bude spreman da svoje vreme na neki način žrtvuje zarad predstave. Dragana ne misli da je dramski amaterizam potcenjen, naprotiv, misli da su svi glumci u svojim sredinama i van njih prepoznati i priznati.
Naša glumica veruje da su fistevali za amatera jako važni. „Značaj festivala je da možete videti gde ste u odnosu na ostale, da sa kolegama glumcima razmenite iskustva i muke, a imam utisak da su dramski amateri međusobno veoma čvrsto povezani“– govori Dragana.
Novinarka: Nevena Kovačevič // fotografije privatna arhiva/ obrada Filip Ilić
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta
“IZA KULISA: Da li lokalni pozorišni amaterizam igra poslednji čin?”
koji realizuje udruženje “KORENI”.
