Veselimo se svakom susretu i zaista bismo voleli da nas je još više. Kada se svi okupimo, nema razlike ni u godinama, ni u struci, obrazovanju, svi smo jednaki. Gradimo naš svet, razmenjujemo ideje, podržavamo se.
U “Monografiji Kučeva i Zvižda” Milorada Nikolića, zabeleženi su podaci prvih amaterskih pozorišnih trupa Kučeva. 1932. godine, u sali tadašnjeg hotela Rudnik, glumci diletanti su izvodili komad Branislava Nušića “Sumnjivo lice”. Nakon dve godine, trupa nastupa sa komadom “Beograd nekad i sad”.
Po okončanju Drugog svetskog rata postoje dve fotografije kučevačkih glumaca iz 1948. i 1950. godine, ali bez detaljnijih podataka, a 1952. su glumci – prosvetni radnici igrali u predstavi “Porodica Blo” Ljubinke Bobić, dok su 1955. glumci diletanti pripadali KUD “Sezonac”. Sve su to dokazi periodičnog življenja pozorišnog amaterizma.
Centar za kulturu počeo je sa radom 1981. godine i već naredne se zvanično osniva amatersko pozorište u okviru ustanove. Prva predstava kučevačkih amatera, nakon pauze od 30 godina, bila je “Grobnica za Borisa Davidovića” po tekstu Danila Kiša, a u režiji prvog direktora tadašnjeg Doma kulture Vojislava Voje Marjanovića. Tada se održavao Festival amaterskih pozorišta Podunavskog regionana kome su pored ovog pozorišta nastupale amaterske trupe iz Požarevca, Velikog Gradišta, Velike Plane, Smedereva, Malog Crnića, Smederevske Palanke i Petrovca na Mlavi.
Usledile su predstave “Viktorija”, “Češalj i klinika Švarcvald”, “Pokondirena tikva”, “Bu(Dalas)”, “Kafanica, sudnica, ludnica”, “Srebrni svećnjaci”, “Jadan dan u oralnom kabinetu”, “Stereo drama” i “Tulumbus”. Potom je nastupila pauza od skoro dve decenije.
Godine 2020. budi se entuzijazam i Centar za kulturu “Dragan Kecman” okuplja ljubitelje pozorišne umetnosti voljne da ožive amatersku scenu Kučeva. Uspešno je izvedena premijera “Kaskader” u režiji glumca i reditelja amatera Ivana Dragojlovića i nakon dva igranja prijavljuju se na FEDRAS osvojivši drugo mesto. Naredni poduhvat okuplja još veći broj ljubitelja i sledi ansambl predstava “Oskar”.
Kulturna ustanova prihvata ideju Ivana Dragojlovića, Dejana Markovića i Dijane Gržobić o osnivanju Festivala glumaca amatera Kučevo 2022. godine koji je uspešno realizovan sa gostujućim predstavama Braničevskog okruga jednom sedmično čitavog marta. Potom, svojim sugrađanima, pozorišni amateri Kučeva donose i prestižnu nagradu u Kuli, zauzimanjem trećeg mesta na ovom republičkom takmičenju predstavom “Klopka za bespomoćnog čoveka”.
Marija Kocić je po profesiji diplomirani ekonomista i nepune tri godine radi kao direktorka Centra za kulturu „Dragan Kecman“ Kučevo. Zadovoljna je radom amaterskog pozorišta koji je pri ustanovi, ali nedostaje, smatra, još glumaca. Mladi ljudi koji su bili uključeni u rad pozorišta, otišli su na dalje školovanje. Smatra da je neophodno veće angažovanje kako bi se povećala motivacija. Misli da je taj segment u poslednje vreme zapostavljen. Među glumcima su odnosi korektni, kao i njihovi sa ostalim zaposlenima u ustanovi. Bilo bi dobro ojačati ih kroz organizovana druženja koliko pojedinačne obaveze to dozvoljavaju.
Što se tiče uslova za rad oni su trenutno zadovoljavajući i mogu se unaprediti u budućnosti. Marija kaže da lokalna samouprava ima sluha za dramski amaterizam, da imaju poverenja u rad ustanove, ali je potrebno kontinuirano upoznavanje sa načinom funkcionisanja kako dramskog tako i osalih oblika amaterizma u umetnosti i višestrukom značaju amaterizma, ne samo za lokalnu zajednicu već mnogo šire. Amatersko pozorište kao i ostale aktivnosti Centra za kulturu finansiraju se kroz planiranje budžeta ustanove koja je indirektni korisnik budžeta opštine. Marija smatra da bi značajno bilo dodatno angažovanje na pronalaženju sponzora.
Ona dalje govori o korektnosti saradnje sa ostalim amaterskim pozorištima u okrugu i smatra da je to važno i jako korisno, jer razmenom iskustava, brojnim gostovanjima dobija se na kvalitetu i novim idejama. Medijski je potrebno više posvetiti pažnju amaterizmu kako bi njihov predan rad, trud i izdvojeno vreme bilo vidljivije. Marija misli da je u određenoj meri dramski amaterizam potcenjen. Zbog stereotipa da on nije kvalitetan poput profesionalnih pozorišta ili da su amaterski glumci manje kvalitetni od profesionalnih. U više navrata je, kaže, bila gledalac amaterskih predstava koje su u svakom segmentu bile bolje od profesionalnih.
Pozorište u Kučevu do sada nije angažovalo profesionalne reditelje, što ne znači da neće.
„Nakon tri, uskoro i četiri premijere u planu je angažovanje profesionalnog reditelja za neku od narednih predstava kako bismo i na taj način unapredili rad i razmenili iskustva. Svakako da za tako nešto je neophodno da se stvore finansijski uslovi. A broj festivala je korektan. Svaki novi festival je pokazatelj da dramski amaterizam živi, razvija se, iz čega proizilazi i sam značaj festivala. Pored toga, značaj se ogleda i u razmeni iskustva, dobijanju novih ideja, jačanju saradnje, češćem igranju…“, objašnjava direktorka kulturne ustanove u Kučevu.
Ivan Dragojlović je rodom iz naselja Voluja kod Kučeva, po struci diplomirani menadžer koji skoro tri godine radi u Centru za kulturu „Dragan Kecman“ kao lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu. Pored toga, on je reditelj i glumac amaterskog pozorišta koje se nalazi pri kulturnom centru.
Svoje prve korake na daskama koje život znače ostvario je u Srednjoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“ Kostolac, statirajuči u par školskih predstava. Od 2006. godine prilkjučuje se Amaterskom pozoristu „Castellum“ kao majstor tona i svetla. Nakon dve godine dobija i svoju prvu ulogu tumačeći lik Mileta u komadu „Braćo i Sestre“ u režiji Nenada Despotovića, za koga često govori da mu je bio uzor i mentor. Igrao je i u predstavama „Kako sam ponovo postao normalan“, „Gospođa Minstarka“ i „Hadersfild“. Onda 2013. godine dobija šansu da režira svoju prvu predstavu „Ne igraj na Engleze“ koja odmah postaje hit u kostolačkom pozorištu. Nakon tri godine seli se u rodni kraj zbog posla i napušta pozorišnu scenu.
U Kučevu upoznaje svoju životnu saputnicu, prosvetnog radnika i amatersku glumicu Dijanu Gržobić, koja je svojevremeno bila član požarevačkog pozorišta. Ona dobija poziv da se priključi malocrnićkoj ekipi na novoj predstavi. Odlazeći sa njom na probe kao podrška, Ivanu se vraća ljubav prema pozorištu, pa se već u sledećem projektu i on priključuje. Zaigrao je u predstavama „Zaobići gospođu Mekam“ kao zamena, potom „Gospođa Ministarka“ i „Sabirni centar“. Potom 2020. godine dobija poziv Centra za kulturu „Dragan Kecman“ Kučevo da pomogne u ponovnom osnivanju amaterskog pozorišta.
Ivan je izuzetno zadovoljan radom amaterskog pozorišta u Kučevu. On smatra da je sama ekipa sjajna što govore i nagrade na festivalima. Trenutno je član samo ove kuće sa ciljem da zajedno sa svojom pozorišnom sabraćom podigne kučevačko pozorište na viši nivo. Imaju oko 15 članova, ali svakako fali još glumaca, posebno starijih, kao i radnika iza scene. Često poslove majstora svetla ili tona moraju raditi glumci koji nisu angažovani u predstavi koja je u pripremi. Olakšica bi bila kada bi došao i jedan majstor scenografije. Centar za kulturu, pored večernje scene, okuplja i decu u školici glume sa kojima radi on i još par glumaca, prosvetnih radnika po struci, sa ciljem motivacije mladih.
Postoje uslovi za rad, kaže, ali svakako bi trebalo raditi na poboljšanju. Trenutno su najneophodniji tehnički elementi poput reflektora koji bi doprineli boljim vizuelnim efektima predstave i omogućili bi brojna gostovanja mnogih predstava koje to zahtevaju. Nedostaje i jedno prevozno sredstvo pri centru namenjeno učesnicima i scenografiji. Sama scena je odlična, kao i prostrana, akustična sala koja je u prilično dobrom stanju. Dobro bi došlo njeno renoviranje, ali za sada nije prioritet. Upravo se radi na uređenju svlačionica, fundus postoji kao i prostor za čitaće probe. U planu je uređenje kluba Centra za kulturu, prostora za prijem gostiju. Ova kulturna ustanova, pored pozorišta, pod svoje okrilje ima i tri folklorne grupe, pa ponekad nastane problem oko termina za rad, ali sve se rešava kompromisom i dogovorom.
Novac je uvek problem, kaže Ivan, to je nešto što je očekivano u ovom poslu i kreativnošću se pokriva svaka ideja. Svi učestvuju u kostimiranju, udruženi dolaze do rešenja. Sponzori se javljaju, na tome se radi, ali je pozorište još uvek u procesu jačanja, pritom su izuzetno mala sredina. Nada se da će ih vremenom biti više. Što se tiče lokalne samouprave, postoji podrška, prate sve programe i dešavanja ustanove.
Pitanje novca je povezano i sa angažovanjem profesionalnih reditelja. Ivan kaže da trenutno to ne mogu priuštiti dok se ne stvore svi uslovi. Najpre uložiti u neophodno, a potom misliti na to. Svakako bi bilo poželjno zbog edukacije, jer su mnogi članovi po prvi put zaigrali kada su se priključili ustanovi, a pokazali izuzetan talenat. Svi su otvoreni za rad, učenje i nova iskustva.
„Mi se odlično slažemo i razumemo, negujemo sjajne odnose. Družimo se i privatno, koliko nam obaveze dozvoljavaju. Većina je približnih godina, mnogi smo mladi roditelji te nam deca idu zajedno u vrtić. Imamo podršku direktorke, deo je nas i uvek je sa nama, spremna da sasluša. Veselimo se svakom susretu i zaista bismo voleli da nas je još više. Kada se svi okupimo, nema razlike ni u godinama, ni u struci, obrazovanju, svi smo jednaki. Gradimo naš svet, razmenjujemo ideje, podržavamo se. Zaista mislim da je divno raditi sa ovim ljudima, jer smo tim. Uvek gledam da svakom dam svoju šansu, da pokažu da mogu igrati epizodu, ali da mogu progutati i veći zalogaj. I bezgranično im verujem, možda i više nego oni sami u sebe. Nekad nisu ni svesni svojih mogućnosti“- ubeđeno govori glumac i reditelj pozorišta u Kučevu.
Ivan je na sceni zajedno sa suprugom, kaže da ih je pozorište i povezalo. Biti partner i u životu i na sceni može produbiti odnose i doprineti sjajnim rezultatima u zajedničkom radu.
„Supruga mi je velika podrška. Rado prihvatam sve njene otvorene sugestije, savete. Ljubav prema pozorištu jeste velika, ali teško da bih tu ostao da ne gajimo istu strast prema sceni“– iskreno kaže on.
Ivan je mišljenja da su sva pozorišta u okruženju jako kavalitetna i da bi dosta trebalo raditi kako bi ih sustigli. Svi se dobro poznaju i sradnja je odlična. Vrlo rado razmenjuju predstave i tome se uvek raduju. Zahvaljujući svim tim poznanstvima i međusobnim druženjima amaterizam u okrugu raste, podržavaju jedni druge kako bi svaka naredna igra bila kvalitetnija.
„Imamo tu i jedan vid jako dobre konkurenije, ali je odlična stvar što nema zavisti. Srećni smo kada je neka predstava uspešna i kada osvaja nagrade. Znamo da je to rezultat ljbavi prema ovom poslu. Izuzetno mi je drago što svako pozorište ima najmanje jedan festival. Vođeni time i mi smo formirali festival, ali smo ciljano akcenat stavili samo na glumca amatera, zato što same predstave režiraju i profesionalci, a tu mogućnost nemaju sva pozorišta. To važi i za kostime i scenografiju“-naglašava Ivan.
Novinarka: Nevena Kovačevič // fotografije privatna arhiva/ obrada Filip Ilić
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta
“IZA KULISA: Da li lokalni pozorišni amaterizam igra poslednji čin?”
koji realizuje udruženje “KORENI”.
