Na dvomeđi Kladurova i Ranovca, na mestu zvanom Kulmja, otkrivena je spomen-tabla posvećena civilima stradalim tokom Prvog svetskog rata, koju su postavili Udruženje potomaka ratnika 1912 – 1920 I meštani Kladurova, uz pomoć opštine Petrovac na Mlavi.. Na ovom mestu bugarske okupacione snage su 1917. godine izvršile pokolj nad civilnim zbegom, a prema podacima ispisanim na tabli, život je izgubilo 87 ljudi.
Najviše žrtava stradalo je 27. i 28. avgusta 1917. godine. Kako se navodi na spomen-tabli, ljudi su ubijani kako bi im bio oduzet novac, ali i zbog toga što su bili u srodstvu sa regrutima koji su pobegli u šumu. Posmrtni ostaci stradalih navedeni su u Izveštaju Arčibalda P. Rajsa „O zločinima Austro-Ugaro-Bugaro-Nemaca u Srbiji 1914–1918“.
Na tabli se navodi i svedočenje Vlaste Pernjakovića o Petru Paunoviću, poznatom kao Piatru Lupu, koji je preživeo ovaj događaj i posvedočio o stradanju civila. Posebno je zabeleženo da je prvih dvanaest stradalih ubio „bugarski lovački vojni odred“, kao i da oni nikada nisu bili sahranjeni.
Tragovi stradanja pronađeni su i decenijama kasnije. Na tabli je zapisano da je Nevenka Nena Floranović sedamdesetih godina prošlog veka na ovom prostoru nailazila na delove nakita i posmrtne ostatke stradalih. Na samoj spomen-tabli ispisana su imena svih 87 žrtava, čime je njihovo stradanje dobilo trajno obeležje i podsetnik budućim generacijama na zločin počinjen nad civilnim stanovništvom.
O značaju obeležavanja ovog mesta govorio je Aca Gera Životić, predsednik dve boračke organizacije, koji je istakao da se na postavljanje obeležja dugo čekalo.
„Bugarske okupacione snage ubile su civile, civilni zbeg, a deo ljudi poteran je u ropstvo prema Bugarskoj. Ono što je važno jeste da smo čekali 109 godina da podignemo ovo obeležje. Bogu hvala da smo sada uspeli da ga postavimo, da ovo ne padne u zaborav i da se više nikada ne dogodi da ove ljude ponovo ubijemo tako što ćemo ih zaboraviti. Ovo treba da ostane kao znamen i svedočanstvo“, rekao je Životić.
On je zahvalio svima koji su učestvovali u realizaciji inicijative, posebno meštanima Kladurova i Ranovca, kao i udruženjima i pojedincima koji su pomogli da se prikupe podaci i obeleži mesto stradanja.
„Imamo grobnice na svakom koraku, gde su pobijeni civili u Ranovcu, Kladurovu, Aljudovu, Manastirici i drugim selima. Dobro je što posle toliko godina ima snage da se ta mesta obeleže. Mlada pokolenja moraju da znaju da je ovde prolivena nevina krv i da je ovo deo istorije našeg naroda koji ne sme da bude zaboravljen“, poručio je Životić.
Predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912–1920. godine iz Petrovca na Mlavi Zoran Đorđević istakao je da je cilj da se sećanje na žrtve nastavi svake godine i da se istraže i druga mesta stradanja.
„ Naša namera je da svake godine na ovaj dan budemo na ovom mestu i da se ovo nikada ne zaboravi. To je naša obaveza prema generacijama koje dolaze, prema našoj deci i našim unucima, da im kažemo šta se ovde dogodilo“, rekao je Đorđević.
On je najavio da će istraživanje biti nastavljeno i u drugim selima.
„Na teritoriji naše opštine i našeg kraja ima još stvari koje treba da uradimo. Sledeći je Ranovac. Znamo da je tamo u martu i aprilu 1917. godine takođe bilo masovnih ubistava i pokušaćemo da prikupimo sve podatke, u dogovoru sa Mesnom zajednicom Ranovac, kako bismo i tamo postavili jedno obeležje. Znamo da je i u Vezičevu bilo zločina koje su bugarske snage počinile. Pored Ranovca i Kladurova, stradalo je i Kobilje, a bilo je i interniranja stanovništva iz drugih sela“, naveo je Đorđević.
Aca Gera Životić je podsetio i na svedočenja koja su tokom godina prikupljana na terenu, posebno na priče o civilnom zbegu i ljudima koji su tokom povratka stradali.
„Dolazio sam na teren u Ranovcu, u Sušici, gde mi je Đura Đurić govorio o ovom događaju i o tom zbegu. Sa suzama u očima pričao je o ljudima koji su stradali na putu smrti. Ovo sam kazivao da se ne zaboravi, jer uvek neko dete stoji sa strane, čuje i zapamti, a onda će ono jednog dana preneti da se ovde dogodio masovni zločin. To su ljudi, to su žrtve, to nije vojska“, rekao je Životić.
Ovoga dana položeni su venci u znak sećanja na stradale, a prisutni su minutom ćutanja odali počast nevinim civilnim žrtvama. Otkrivanjem spomen-table na Kulmji, 109 godina nakon događaja, ovo mesto dobilo je trajno obeležje, dok su imena 87 stradalih civila sačuvana od zaborava.
