U strategiji razvoja kulture u Srbiji koje je usvojilo Ministarstvo kulture ističe se značaj dramskog amaterizma za kulturu Srbije, ali uočava se i nedovoljna vidljivost rada amaterskih glumaca.
Profesionalno pozorište u Srbiji nastalo je iz amaterskih, školskih i omladinskih pozorišta. Ona su rasadnik budućih profesionalaca i posvećene publike, ali i mesto jačanja kulturne kohezije lokalne zajednice i prostor u kome se slobodno stvaraju i razvijaju kulturne potrebe građana različitih životnih dobi. Nekada je ovaj vid bavljenja pozorištem imao podsticaj i uživao podršku lokalne zajednice. Sa uplivom komercijalizacije u kulturu čitav ovaj kulturno-obrazovni segment je ili zanemaren i zaboravljen, prepušten finansiranju od strane inostranih fondacija i lokalnih sponzora, ili prepušten privatnim inicijativama koje se uglavnom svode na školice glume.
Da li se danas nešto promenilo? Koliko lokalne vlasti imaju sluha za dramski amaterizam i kakva je saradnja? S obzirom da amterska pozorišta nisu profitabilna, kako se dolazi do neophodnih sredstava i kakvi su uslovi za rad? Kakva je saradnja među amaterskim pozorištima i koliki je značaj festivala za glumce amatere?
U Braničevskom okrugu danas postoji šest amaterskih pozorišta, osam festivala i na stotine talentovanih glumaca amatera svih generacija, kao i po koji reditelj amater. Uprkos tome, lokalna pozorišna scena suočava se sa mnogim problemima koji, ako se ne rešavaju, mogu trajno da spuste zavesu na budućnost dramskog amaterizma u ovom kraju.
Nedostatak finansija i prostora za rad, kao i potcenjenost amaterizma, glavni su problemi koji dalje prouzrokuju opadanje interesovanja mladih, česte prekide u radu ansambala, propadanje scena, nezainteresovanost sponzora… Za sada ogroman entuzijazam lokalnih zaljubljenika u glumu, dramsku scenu drži živom, ali neki odavno vape za pomoć.
Grad Požarevac, kao centar Braničevskog okruga, jeste riznica kulturnih zbivanja. Pozorište “MilivojeŽivanović” koje je pri Centru za kulturu Požarevac, ima četiri festivala – dva amaterska i dva profesionalna: ”Glumačke svečanosti Milivoje Živanović”, ”Viminiacijum – mitovi stari i novi”, ”Milivojev štap i šešir” i ”Živka Matić”.
Bojan Nikolić je od 2013. godine rukovodilac velike scene ove ustanove. Po zvanju je kulturolog-saradnik, a kao glumac je aktivan od 2010. godine igrajući isključivo kao stalni član pozorišta “Milivoje Živanović”. Od kada je on rukovodilac, ansambl se uvećao nekoliko puta i danas ima oko 30 aktivnih članova.
Nikolić tvrdi da pri Centru za kulturu Požarevac, a samim tim i pri pozorištu, rade izuzetno kvalitetni i osposobljeni radnici tehničke službe i pomoćnog kadra. Smatra da postoji potreba za uvećanjem tehničke službe, ali za to ne postoji uvek mogućnost i to ne zavisi od Centra za kulturu Požarevac. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru se i te kako odrazila i na rad Centra za kulturu koji, uz ogromne napore svih zaposlenih, uspeva da odgovori na sve zahteve bilo da oni dolaze od strane Gradske uprave kao njihovog osnivača, bilo od trećih lica.
„U okviru Centra za kulturu funkcionišu, sa velikim uspehom Pozorište “Milivoje Živanović”, Gradski ansambl narodnih igara i pesama GANIP, Orkestar Gvardija, Dramski studio (Škola glume za najmlađe), Hor “Odjek” i Mešoviti hor. Ovoliki broj sekcija neminovno dovodi do relativnih problema sa terminima, ali se uz adekvatno angažovanje urednika, direktorke i rukovodilaca sekcija svi problemi rešavaju na opštu korist i zadovoljstvo“, objašnjava Nikolić.
Naš sagovornik ističe da pozorište “Milivoje Živanović” funkcioniše kao sastavni deo Centra za kulturu Požarevac što smatra da je veoma važno, jer samom pozorištu apsolutno olakšava rad i funkcionisanje. Finansiranje pozorišta u pogledu angažovanja reditelja, scenografa, kostimografa, jeste pokriveno budžetom grada Požarevca. Sa finansijskom stabilnošću Centra za kulturu, dolazi i veća posvećenost samom radu na predstavama, jer je fokus na stvaranju novih predstava i uvećanju glumačkog kadra, glumački kvalitetnim amaterima. Takav rad neminovno vodi i do kreiranja kvalitetnih predstava.
„Mi smo više nego zadovoljni postignutim rezultatima na pozorišnim festivalima“, kaže Nikolić i tvrdi kako sam glumački kadar ima odlične odnose sa zaposlenima u Centru za kulturu, a s obzirom na to da se ansambl uvećava svake godine za po nekoliko glumaca, od velike važnosti je odnos starijih glumaca koji svojim ponašanjem daju primer i uvode u svet pozorišta mlađe kolege.
„Lokalne vlasti imaju sluha za dramski amaterizam, 2022. godine pozorište “Milivoje Živanović” je dobilo svoje mesto, koje mu sa pravom pripada. Grad Požarevac je dodelio finansijska sredstva za funkcionisanje, posle više decenija rada. Centar za kulturu se, pored davanja prilike lokalnim pozorišnim stvaraocima, trudi da što češće angažuje profesionalne reditelje, koliko zbog samog kvaliteta predstave, toliko i zbog pedagoškog rada i potreba za što većim sticanjem, u ovom slučaju, posrednog znanja od strane pozorišnih profesionalaca“, govori Nikolić.
Smatra da u Braničevskom okrugu funkcioniše, sa manjim ili većim uspehom, nekoliko pozorišta. Po nekom sistemu rada i funkcionisanja koji je sličan požarevačkom, kao i u odnosu na nivo saradnje, izdvaja pozorište Kulturno-prosvetnog centra iz Petrovca na Mlavi kao i Pozorište „Castellum“ iz Kostolca. On dalje ističe da je dramski amaterizam potcenjen, pre svega, od strane profesionalnih pozorišnih stvaralaca i smatra da se to sporo, ali sigurno menja. To govori kao svedok saradnje sa profesionalcima iz sfere pozorišta koji nakon rada sa amateriskim pozorištem vrlo brzo menjaju mišljenje i postaju svesni odredjenih, naravno, do neke mere limitiranih kvaliteta amaterskih glumaca. Zbog toga je od velike važnosti angažovanje pre svega profesionalnih reditelja u amaterskim pozorištima.
„Odnos našeg pozorišta sa medijima je odličan, od lokalnih pa do samog RTS-a koji prate sva naša izvođenja i festivale. Što se tiče pozorišnih festivala, za sada ih ima dovoljno. Naravno, i sama organizacija zavisi od finansijskih mogućnosti organizatora. Centar za kulturu Požarevac je i na tom polju vrlo istaknut, sa četiri pozorišna festivala od kojih su dva amaterska – “Živka Matić” koja okuplja pozorišta Pomoravlja i Podunavlja i “Milivojev štap i šešir” festival varoških pozorišta. Oba ova festivala koji već dugo traju, omogućavaju našim sugrađanima uvid u najkvalitetniju amatersku dramsku produkciju u zemlji. Iako ovoliki broj festivala zahteva veliki trud i napor zaposlenih, svaki od njih se radi sa istim entuzijazmom i željom da se kroz te festivale naša kuća, kao i grad, predstave u najboljem svetlu. Ono što nama fali je jedan festival dečijeg dramskog stvaralaštva, jer se ljubav prema pozorištu, najpre kao gledaoca, a kasnije možda i kao učesnika, treba razvijati od najranijeg detinjstva“, veruje Nikolić.
Posebno bi voleo, kaže, da u čitavoj našoj zemlji postoji sluh i podrška umetnosti i kulturi kao što je to slučaj u Požarevcu decenijama unazad.
Dragi Ivić je svojevremeno bio upravnik Centra za kulturu Požarevac, potom pomoćnik direktora, a zatim i direktor. Po struci diplomirani producent (diplomirani organizator scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti), nagrađivan u oblasti kulture i prosvete. Stalni je član stručnih žirija festivala u Moskovskoj oblasti i na Krimu, profesionalni kritičar i autor više knjiga. Bio je osnivač, autor i idejni tvorac Amaterskih glumačkih svečanosti „Milivojev štap i šešir“. Na sceni, a mnogo više iza nje, proveo je pet decenija. Ivić je i kao penzioner aktivni pobornik kulture, posebno pozorišta. Pokretač je grupe „Dramski amaterizam Srbije“ na drušvenoj mreži Fejsbuk.
Ivić smatra da u Braničevskom okrugu vlada odlična saradnja i da pozorišta međusobno „razmenjuju glumce“, pomažu jedni drugima. On tvrdi da kada bi se osnovalo regionalno amatersko pozorište, naš okrug bi bio najbliži tome. Veruje da dramski amaterizam nije potcenjen jer i amateri pune sale. Pre samo dve decenije bilo je tri ili četiri amaterska festivala, ne računa na takmičarsku vertikalu Saveza amatera Srbije jer smatra da su oni nažalost, najveći kočničari svojom rutinom i sporošću. Sada ima bar trideset amaterskih festivala, ako ne i više.
„Na grupi Dramski amaterizam Srbije postoji približan broj festivala. Oni su dragoceni jer stvaraju i publiku i pozorište. Pritom su čestiti u svojim namerama. Nema kuhinja i ključeva, kako je to bilo u Savezu amatera. Amateri se druže po slobodnom izboru i gaje svoju publiku. Meni festivala nikad ne bi bilo dosta, pogotovo što mogu da se razvrstaju i po godinama, po žanrovima…“, govori Ivić.
Navodi da je odnos centralnih medija prema dramskom amaterizmu Srbije izuzetno aljkav i neprofesionalan.
„Mi smo za njih vest od dva minuta. Zato, šta god urade Beograđani, makar testerisali drva u garaži, to se odmah pravi specijalna emisija. Lokalni mediji su mnogo bolji kada je o tome reč“, tvrdi Ivić.
Novinarka: Nevena Kovačevič // fotografije iz privatne arhive, obrada Filip Ilić
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta
“IZA KULISA: Da li lokalni pozorišni amaterizam igra poslednji čin?”
koji realizuje udruženje “KORENI”.
